RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU
Home Miroljub Todorović Kontakt Virtuelna galerija
Miroljub Todorović


Bibliografija
Poezija
Proza
Eseji i polemike
SIGNALISM IN ENGLISH
Intervju
O delu
ZA ČITANJE
Stoleće signalizma
Signalizam - Savremenik
Vidici SIGNALIZMA
Posebna biblioteka PB 19
Signalizam - Književnost
Magija signalizma


Uzajamni katalog
Virtualna biblioteka Srbije


ГЕЈАК ГЛАНЦА ГУЉАРКЕ
Просвета, Београд, 1974.


ОЦАРИНИО САМ ТИ СОШКУ

што блефираш буљину
кад си тути-фрути
оцаринио сам ти сошку
прокужио да си форпас
акцесорни баркист
ништа више

свуд се гребеш бре
бакутани
мрцине
ситна мунђа
не барониши
скрозирам те

бар да си алатљикар
овако само шеташ гаће
ниси ни за баштање
у алаванти
пушташ воду
пре почетка
бришеш блиндеру
од опталидонаца
ко шкембава треба

зебраст је то смрдљевак
бацићеш ти вуну
и пред сурчинцима
чим ти сместе
два три аплауза
трокираћеш
чмураћеш се
горе но кућна бува




НАЊУШИШЕ АЛЕ ОДМАХ ТРАВУ

ђинишеш ли ме буразеру
тек што сам се жиднуо
од алијановића
укебали ме у голубарнику
док сам готовио фикс
упадоше глодари у унџу
па за гушу
осетих кркубуљисао сам
откуцао ме неки авер посигурно
покушам да забашурим
хватам мало на зезање
блефирам оцуганца
само
нањушише але одмах траву
и друге ђаконије
почну да ме акуширају
хоће да испевам
прозева ми фанфуља
ушорао сам се од страха
кужим ниш’ нае
скикнућу као жути
не гине ми шатронада
кушујем неко време
акумулирам
правим се крлетан
као не ђанишем фазоне
ал ждракам ситуацију
плетем своју игру
па ти напречац арлаукнем
направим алаванту
марнем једног по њупавцима
покварим му алабастер
истерам предњи крњак
онда бриснем кроз прозор
готово испод ножа
и аласим се беде

ОД ШЉАФГУСТА НЕМА НИШТА

уфањам је код “касине”
давежира се пушка
стакленци јој ко стобанак
намештај за излагање
сијају ногарице и сике
памет да ти стане
ко би рекао да је камењарка

загризао сам
чим ме је зракнула
одмрзнем ауспух
набацим се
нисам кандило
зготовим је брзо
излиришем
продам два три фазона
сручимо који рубвиз
оњушимо се мало
филцујем је па у гајбицу
на халисање

зезамо се тако цело вече
одрадим четири пута
после луда пипа
ронђа персонала
пошизио сам начисто

на крају кока кврцне
проспе сирће
затражи ми пењез
тек тада укопчам
да је часна сека
погладим је два три пута
поправим фајерцаг
раскрвавим пљуцу
почне да ми пева
коковелише и цмиздри
као имала је фама кефу
запеснуо је фрајер
онда збрисао
ударио јој ногу
дипломирао са десетом рибом
а она на акуширање
па у шефкарну

наравно нисам гејак
за тако бледе фолове
само зашто да дижем ватру
од шљафгуста нема ништа
додам јој амбалажу
сачекам да набаци
и гљарку
граниту у буљину

 

КО ТИ ШМИРГЛА УШИ

ко те трти сероњо
ко ти шмиргла уши
кад си тако блед
мислиш да си дасован
главни фрајер
супер фазонер
ако свако вече
фаташ зјала
кобајаги мутан
проветраваш
укандисане гиљарке
на штрафти
и “код коња”
одвајаш жваку
са још два три левака
воњиферишеш народ
алијериш около
с намонтираном пишом

да знаш
црвљив ти је тај леш
права амбуља
слаба за смрдљевак
криви ногари
лош намештај
оклембесили се бацачи
једном речју гарагабор
и најобичнији камен
ни мртваку се за њом
не би дигла гата

гафер си ти кулове
што се правиш неслан
нашеширео си ми се
мада волиш да се подвучеш
фаличан си
никако те не варим

зихер да још ниси
ни омирисао мандрак
акамоли мишоловку
слабо ми и шатровачки
поређујеш
криво мочаш

тек када ти шевак буде
дуго висио над киблом
мудогриз
досадан ко музика
испрашио усране мунтаре
цвилњак опрао уши
кад откулучиш
у куферу
и одмердељаш своје
показаћеш ми шару

НЕ ЗНАШ ОДАКЛЕ ДА ГА ПАЛИШ

таличан лаф нема шта
зихер има масну филијалу
рига лову ко швајцарска банка
све сами црвендаћи
ништа на барјак
док сам га пасао
ухвати ме чамалица

по ћупи му се види
да је цвећар
мондиш перје
у мерxи бомба њерга
на улару жут чукарац
паприкаш из париза
црна чантра
гуљарке тек олизане
такулин му отекао у бунару
гаже ко блата

ОЦИНКАЛИ НАС ОРТАЦИ

облачно је
окружен олук
нема ораха
оцинкали нас ортаци
откуцали органу
огриз и обер
обадвоје
обесхрабрени
опталидонци

одмах одфурајмо
обруч опасује
без обезбеђења
отинтаћемо папке
откулучути у објекту


ЧАРНИ КО ЧАКИЈЕ

гле! колики бацачи
на овој лаури
зашамудили ме
ко цигле у кебари
аквизирао би брзовозно
и њушио њокалицом
њупао ту страшну пању

прокрварили
још дивљи
њушкају и штуцирају
испод штофа
фатају аву
не знајући
да их уписујем
да им телефурам
немирно софкају
фекћу за дрпачином
чарни ко чакије
ушиљени и забетонирани
могао бих о њих
да се кешаш

што да фолирам
док их пасем
добијам ишијас трепавица
на ивици сам
запурњавио
укукурузио се
већ подоста филцован
прави шалин
цвикам и xабалебарим
шумовлачим около
уместо да их фркнем

ХТЕО БИ ДА СЕ КОЖИРА

ваљам како волиш
шест дивљака дневно
смртник за буздоване

само што се напеналим
код балканца
а папир налети
ко наручен
увучем га на таван
почнем да готивим
шатро правим се шалин
испуцавам фазоне
локвар на пропутовању
треба ми гажа за чорбу
шворц сам и друге лире
шарирам му се
исфолираном сошком
баронишем као на паради
тако јафина брже прође

богољубу се упале прозори
ждрака и опипава
пропитује и кења
мало је укаргоњен
ал засврбела га канта
хтео би да се кожира
у тикви већ прави
фижбајн амбалажу

онда игру докусурим
направим се невешт
кобајаги пођем
абиб врисне док зинеш
ошамућен ко грлица
истресе из барке ловинђер
и ја ухватим маглу

ГЕЈАК ГЛАНЦА ГУЉАРКЕ

гејак гланца гуљарке
због главобоље
пије гаравицу
генгом гађа гегавца

гелиптери
готиве гејака
дижу му гажу
гладе главобољу
испрљају гуљарке




СКРЦАЈТЕ СОМОВЕ

секе и синовице
сијају ногарице
пред стацином

седам скупштина
за совисање
са секом

симајте!
стисните петље
пресеците
скрцајте сомове
и сланике
на софкање


Из критика


''У новој књизи Тодоровић је уложио знатан напор у прикупљању савремених шатровачких речи и фраза, а још деликатнији напор да ово своје благо организује и осмисли као песме.''


(Стеван Раичковић, каталог Просвете, 1974).

''Стицање новца, трка за женама, ниподаштавање свега, стална напета 'бежанија' испред милиције, глуварења код Кљусине (код ''Коња'' на Тргу Републике) (...) главна је преокупација 'јунака' књиге Гејак гланца гуљарке.''

(Вук Драшковић, Дуга, 1975).

''Шатровачки говор на специфичан начин одражава извесно хумористичко, иронично, па и саркастично дистанцирање од других људи, од свих утврђених конвенција.''

(Љиљана Шоп, Савременик, 1975).

''Но, шатра се проширила и у грађански живот, особито у већим насељима каква су у нас Београд и Загреб. Ипак је свугдје задржала нешто од свог првобитна карактера: она је нека врст државног удара у подручју језика.

(Милан Ивкошић, Вјесник, 1976).

''Језички и књижевни пуританци не гледају с одобравањем на употребу жаргона у књижевном језику, иако се жаргонске речи и изрази (и онда када се могу сматрати шатровачким) срећу у познатим и по вредности признатим књижевним делима. Осим карактеризације јунака, сликања одређених средина, жаргон или шатровачки говор функционисао је и као ефикасно стилогено средство у пракси појединих писаца, од Раблеа до Игоа, Балзака, Ежена Сија, од Шекспира и Сервантеса до писаца – наших савременика широм света.''

(Живан Живковић, Сигнализам – генеза, поетика и уметничка пракса, 1994).

''Важан тренутак у Тодоровићевом сигналистичком пројекту настао је открићем шатровачког говора. Емпиријски дискурс је тим открићем несумњиво проширен, прибављајући не само изузетну занимљивост и неочекиваност језичких структура, већ и наглашену њихову социјалну обележеност. То се најизразитије показало у збирци Гејак гланца гуљарке (1974), где препознајемо и својеврсни миметизам: не само, дакле, да у језичком слоју песме можемо препознати трагове човекове стварности, већ то можемо открити и на плану приказаних предметности. Тај фикционални слој песничке структуре реализовао је Тодоровић сасвим по мери спољашње реалности, односно: подражавање је изведено са таквом дословношћу да можемо говорити о пуној реализацији конвенција хиперреалистичке поетике.''

(Иван Негришорац, ''Легитимација за бескућнике'', 1996).
Linkovi
Miroljub Todorović

Copyright © - Miroljub Todorović - Sva prava zadržana.
Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.