RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU
Home Miroljub Todorović Kontakt Virtuelna galerija
Miroljub Todorović


Bibliografija
Poezija
Proza
Eseji i polemike
SIGNALISM IN ENGLISH
Intervju
O delu
ZA ČITANJE
Stoleće signalizma
Signalizam - Savremenik
Vidici SIGNALIZMA
Posebna biblioteka PB 19
Signalizam - Književnost
Magija signalizma


Uzajamni katalog
Virtualna biblioteka Srbije


KIBERNO
Signalističko izdanje, Beograd, 1970.

MOJE ARMIJE NASTUPAJU

Na savskom nasipu ubiću se
kao referent za zapošljavanje
bez dokaza o stručnoj spremi
a kad jesen dođe sa bundevama
i gumenim čamcima iz uvoza
ustaću iz mrtvih i poći na
pijacu tamo me niko ne zna
u svakom slučaju ostavite
mi ključ pod tepihom to je
pravilno a ne u ženskom rublju
kao tri kvalifikovana kuvara
što pod mojim krevetom hrču
i na robote s mišićnom traumom
liče dole pas sa žiro-računom
šta će on na godišnjem odmoru
bez preciziranih obaveza sada
kad je sve na ekonomskoj bazi
moje armije nastupaju blagovremeno
ubijajući a vi za svaki slučaj
konsultujte svog zubnog lekara

IGRA KINESKU SVILENU BUBU

meljem kafu i sve gledam nemačka
izvozi rode zapamtite u svim apotekama
elastične sokne dokolenice kolenice
natkolenice polubutnjače i butnjače
kombinacija vrhunskih sirovina uz
osmeh to mnogo znači ali i boca s
ugljenom kiselinom šumski polubog
ubeđen sam da me ne poznaje mada
se gajim od nastarijih vremena u
australiji i drugim otocima ko zeleni
šešir na preplete od divlje loze a on
egipatsko božanstvo s lucijom na
jadranu pozadi u crnom džemperu i
naočarima običan morski sunđer nije
čak ni prtljag elektroinženjera
posle deset godina jedva konjski
hod pročitajte ga igra kinesku
svilenu bubu za svega četrdeset
dolara

NISAM SE POŽALIO NJUTNU I AJNŠTAJNU

jedno podpitanje do sada je
120 nastavnika fizičkog vaspitanja
letovalo na veneri i ostalim
planetama to je stvarno skandal
zar u bazenima za rekreaciju
kosmonauta bez svežeg piva i
svinjskog ćevapa u nedostatku
posebnog zakona duvajte u maslačak
kotrljajte bundevu do prosvetno-
pedagoškog zavoda ili po skraćenom
postupku steknite kvalifikacije
potpaljivača javnih funkcija
to se traži u ovoj visokoakumulativnoj
industriji steznika posle snažne
eksplozije ikarusa zamislite dobijem
srčanu manu protivno svim zakonima
gravitacije ipak još se nisam
požalio njutnu i ajnštajnu strah me
da ne ispadnem smešan

FLONDRA KO PROFESORKA

prema procenama zavoda za statistiku
pauci ili suvozemni zglavkari jedini
bez polnih bolesti u većem delu zemlje
od petsto dolara opet sneg i ne sme
da bude kontrole na tržištu supozitorija
za odrasle ali zašto baš meni lovačke
krmenadle sa kokainom kad primam
godišnju platu za aktivnu borbu protiv
legije stranaca uzmite mi pištaljku
sve vrste švajcarskih časovnika u nju
džersiju bio sam pred ciljem s
veličanstvenim rogonjom bez bolova u
mošnicama preko čitavog dana u fap
sandučari to je bilo filcovanje s jajima
i ovećim ševakom šifra flondra ko profesorka
po plaćenoj kauciji bez kohovih bacila
jeftino i još miriše

 

POSTAJEM BUBAŠVABA

i čovek pojeftinio kad ga prodaju
ispod ruke kao zlatan lanac za cenu
frižidera to je konj bez uzde
idete li možda na simpozijum
kanibala u autobusu 28 komplet
dečijih slikovnica poslednja reč
slavuja i divlje svinje kupite
sistem lutrije mašinu za štopanje
meseca protiv drogiranih očeva
veliki skakavac nosi malog
skakavca i neke principe aerodinamike
sem sprejova po fabričkim cenama
krasuljak jezičasti raste mi na
ramenu to je od nekupanja ja nemam
porcelanskog posuđa za serviranje
ljudskog bifteka niti volim čorbu
od dečijih kostiju moj čekić za
razbijanje lobanje i vađenje svežeg
mozga leži zarđao posle bekstva iz
društva jelovnik mi je osiromašen
hranim se biljnim otpacima postajem
bubašvaba

JOŠ UVEK BODEM SVOJU GUZNU DAŠU

lauru koja će stanovati s deset
pacova uz uštedu fitilja ili
lenju pitu s viršlama izgrađenu
1990. ne na radnoj akciji uz 200
grama šećera s tačkicama a sprat
manju bez telefona ko drot na
dasci za leševe od nove godine
već sam tu da stavim malo više
jednoj časnoj seki uz posebnu
pažnju da se ne ozledi pored
mene će pocrkati večernji peletani
ko ivice na divljim đorđijama
dok ih sečem na četvrtaste komade
sa švajs aparatom plašim se kanju
bi mi pojele ove bubašvabe što
trče po gradu samo da onemoćam
srećom još uvek bodem svoju guznu
dašu čvrstim političkim kursevima

 

 

KAD BUDEM BIO ENGLESKI
FUDBALSKI REPREZENTATIVAC

kad budem bio engleski fudbalski
reprezentativac sa tri presađena
organa od istog davaoca molim vas
da me oslobodite kijavice letovaću
na planini kao na zubno-medicinskoj
akademiji i neka istorija čovečanstva
ostane u ožiljcima pronaći ću
formulu za sve i svakoga pre no što
u kopenhagen stignem na drvenom točku
i staklenim kavezima propevaće
mutavi krokodili ko cvrčci na žaru
a kad sebe udesim sa odžačarskom
četkom i zimskom kelerabom u
džepovima oprostite što moram
ovako da vam pišem postaću crveni
konj u zlatnoj pepeljari ne treba
mi kutija aspirina ne isključujte mi
struju ja znam za ta vilinska
društva u ljubičastim korsetima
samo još uvek ne umem da odsanjam
devet hiljada pčela na cvetu
maslačka

Iz kritika

''Mišljenja sam da će dobar deo mladih beogradskih pesnika uskoro stasati u izrazitije pesničke figure. Od njih zavisi koliko će se oni razvijati i kakav će njihov prodor biti na širem planu.(…) Eto, pre nekoliko dana dobio sam knjigu Kiberno, mladog beogradskog pesnika Miroljuba Todorovića, koja mi se neobično dopala.''

(Dušan Matić,''Borba'', 19. april, 1970).

''Od svega u ovoj knjizi – sirovine, crteža, lavirinata. mašina, objava, napomena (…) – mene se najviše dojmila pesma Kad budem bio engleski fudbalski reprezentativac… Ima duha u sebi, poezije, lepote, čudesnosti (…). Čini mi se da je ova pesma antologijska. Ima u njoj nečega novoga – u ruganju, u odnosu jedinke prema svetu, prema sredini, prema obzirima. Ima novina i u ritmu, u načinu građenja stihova, u tonaciji, a pre svega – u opredeljenju pesnikovom.''

(Rade Vojvodić, ''Izraz'', broj 7, 1970).

''TODOROVIĆU PESNIKU se treba uvek iznova radovati. Njegov optimizam i pesnička maštovitost su beskrajni kao i galaksije o kojima peva. A njegovom KYBERNU treba prići radoznalo i tragalački – bez zabrinutosti za sudbinu poezije jer poezije će biti dokle god je čoveka, njegove stvaralačke uznemirenosti i traganja za samim sobom: ali i ona kao i sve ljudsko – na to nas podseća KYBERNO – deli sudbinu čovekove avanture.''

(Zoran Milić, ''Kyberno'', List mladih 68, 10. IV 1970, Niš).

''Jedna od karakterističnih činjenica što obeležava aktuelna umetnička traženja jeste momenat prodora naučnog načina mišljenja na teren koji dosad skoro isključivo bio prepušten impulsima subjektivne osećajnosti.

Ne radi se ovde, pritom, o simptomima gubitaka one neophodne autonomije bića umetnosti već o normalnom i opravdanom širenju njenih duhovnih značenja usvajanjem onih sadržaja koji niču iz sveprisutne naučne i tehničke realnosti savremenog sveta. (…).

Kompjuterska poezija Miroljuba Todorovića jeste karakterističan i u našoj sredini pionirski primer ovog stava: on radi na izgađivanj jednog pesničkog jezika čiji repertoar osnovnih znakova prethodno odabire iz sveta vlastitog misaonog i doživljajnog iskustva, a potom ga na daljnu razradu prepušta automatizovanom sistemu rada elektronskog računara.

Rezultat koji se ovakvim postupkom dobiva temelji se na jedinstvu svesno odabranih znakovnih elemenata i neočekivanih verbalnih odnosa, slika i metafora koje nastaju automatskim operacijama povezivanja različitih informacija u kompjuteru. U ovakvom načinu građenja pesme kompjuter se javlja kao medij koji je u stanju da otkrije i proveri veliki i skoro neiscrpni broj kombinacija slova, reči i grupa reči, pomažući time pesniku da svoju moć govora širi do mogućnosti novih jezičkih bogatstava.''

(Ješa Denegri ''Zapis uz kompjutersku poeziju Miroljuba Todorovića'' u katalogu ''Kyberno – izložba signalističke i kompjuterske poezije'', Galerija Ateljea 212, oktobar, 1969).

''Ovaj poetski eksperiment Miroljuba Todorovića, kojemu je prethodilo nekoliko sličnih, u poeziji i grafici, kao neki zvučni eho onoga što se događa u drugim jezicima i kulturama, nameće nam samim svojim prisustvom dva zanimljiva i, rekao bih urgentna pitanja od šireg interesa:

Prvo: Šta je dešava sa savremenom poezijom, kakva je njena dalja sudbina?

I drugo: Dokle se prostire moć a gde počinje nemoć mašine? Ili, još šire: U naše tehnokratsko vreme, šta će biti sa iskonskim ljudskim vrednostima?''

(Eli Finci, ''Poezija iz mašine'', Politika, 21. mart, 1970).

''Osećajući početak mutacije čoveka u našoj epohi, Todorović je zasnovao pravac kompjuterske poezije. Ali njemu nije cilj da te mašine prave poeziju, već da, na taj način, oslobode one poetske snage koje još leže neotkrivene u njemu. I zbog tog drugog cilja, Todorović se ne zadržava samo na kompjuterskoj poeziji, već ulazi i u druge savremene laboratorije, služi se njihovim instrumentima da ih ispita u svojoj ruci; šta oni mogu da doprinesu mutaciji gutembergovskog čoveka i segmentne trake, da pređe u elektronsku galaksiju, gde se nova poezija rađa za novog čoveka koji već nastaje uz rušenje starih oblika.''

(Ljubiša Jocić, ''Ogledi o signalizmu'', 1994).

''Najznačajnija promena se zasniva na udaljavanju od jezika kojim se, najopštije uzeto, određuje egzistencijalna situacija (čovek – kosmos, ja – priroda, vreme, stihije, itd.). Aleatorna poezija koristi kolokvijalan jezik karakterističan za sredstva masovnih komunikacija. (...).

Takvo povezivanje raznih tipova iskaza, reklamnih fraza, obrta iz svakodnevnog govora, naslova sa prvih novinskih stubaca, odvojenih delova izraza koji često ne poštuje pravila sintakse i semantike i pored oslanjanja na kubističke apozicijske rezove pokazuje najviše sličnosti s poetikom dadaizma, njenom koncepcijom mistifikacije, paradoksa i haotičnosti.''

(Julijan Kornhauzer, ''Signalizam srpska neoavangarda'', 1998).

''U ciklusu Recept za zapaljenje jetre, objavljen u zbirci Kyberno (1970), aleatoričnost kao postupak prepoznaje se kao dominantnije svojstvo oblikovanja, no postupak integracije 'nespojivih iskaza' po smislu, ostaje nepromenjen. Pojedine pesme u ovom ciklusu, u pogledu kvantiteta, duže su nego one koje čine zbirku Svinja je odličan plivač, ali su zato stihovi nešto kraći. (...). U nekim pesmama iz ciklusa Recept za zapaljenje jetre naići će se na karakterističnu leksiku iz šatrovačkog govora (Flondra ko profesorka, Još uvek bodem svoju guznu dašu), a neposredno ovom ciklusu u KYBERNU prethodi jedna tipično statistička pesma – Čovek kratkih nogu. Po 'efektnosti' sklopova jezičkih jedinica antologijske su pesme (...), bar dve: Igra kinesku svilenu bubu i Kad budem bio engleski fudbalski reprezentativac.

(Živan Živković, ''Signalizam, geneza, poetika i umetnička praksa'', 1994).

Linkovi
Miroljub Todorović

Copyright © - Miroljub Todorović - Sva prava zadržana.
Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.