RAZMIŠLJAJTE O SIGNALIZMU
Home Miroljub Todorović Kontakt Virtuelna galerija Linkovi
Miroljub Todorović


Bibliografija
Poezija
Proza
Eseji i polemike
SIGNALISM IN ENGLISH
Intervju
O delu
ZA ČITANJE
Stoleće signalizma
Signalizam - Savremenik
Vidici SIGNALIZMA
Posebna biblioteka PB 19
Signalizam - Književnost
Magija signalizma


Uzajamni katalog
Virtualna biblioteka Srbije


Ponovo uzjahujem Rosinanta
''Arion'', Zemun, 1987.


POSMATRAM VAS KRMANOŠI I KAPETANI

u zelenoj letećoj lađi
ove godine posetio sam prašume
upoznao svakoga i sve razumeo
luna-20 ulazi u orbitu
doručkujemo pod vedrim zvezdama
ispod drveta od ljubičastog zlata
zakazujemo sastanke u honoluluu
sada dok cvrče večernji časovnici
miševi hodaju po glatkim zidovima
priznajem nikada ne bih postao
štap za pecanje hamlet ili portal
ali ko buldog
što nežno maše repom
planina koja se ne poziva na boga
muzikalna mrkva pod nogom labuda
posmatram vas krmanoši i kapetani
zimski pašnjaci mogućnosti dijaloga
koščate ruke veštine u gladovanju
verovatni porazi nepromišljene granice
u masnoj zemlji plavi plamen leševa
usred noći kao brdska raž na kiši

 

 

 

 

KO U SMRSKANOJ UTROBI KONJA

kako da sačuvam glavu
pod crnom šumom nebodera
gorki sok od maslačka
svraku kreštalicu
košavu pod petama
stomak od gojaznosti
pogledaj kolumbo otkriva ameriku
napalm bombe
i šaltere banaka
hrabri novi svet
prljavosivo pseto
zar ga ne poznaješ
ko u smrskanoj utrobi konja
leukemija
hiljadu tona nitroglicerina
moždani udari
tajne podmornice
a jezik moj tek rođen
i tek zapaljen
kobac u letu
jutros izlazi
dvanaestog februara
kao džoker na neodređeno vreme
prosipa vino od zovinih bobica
ne veruje stanovnicima mesopotamije
srednjoj evropi
ptici kukavici
penje se u tenk
kumuje brodovima
ruča na tihom okeanu
dok mrazevi ne popuste

DA LI SANJATE
KARTAGINSKOG VOJSKOVOĐU

kroz vašu glavu proleteće avion
koji vam nikada nisam pokazao
sa kristalnim točkovima
i sivim džemperom
al u otkucajima mojih kostiju
zvezdana knjiga zašumi s večeri
nemili april nagnut
nad zapaljenim psom
bog koji trči za svojim ljubavnikom
uhvatite ga on voli džigericu
i koh od mrkve
razjapljenih čeljusti
na dan punog meseca
usmrtiću požudne okuke apenina
vas koji ne gledate lice zemlje
novorođenče u uhu bele rade
pacove i gavranove
na kišnim putevima
da li pijete kobilje kiselo mleko
da li sanjate kartaginskog vojskovođu
za vreme vedrih noći
u prašini i krvi
kako prilazite čoveku u trenutku
kada se sve završava

 

 

BACI SVOJE ORUŽJE

uveče dok se crvene ribizle
rascvetavaju
pod toplom posteljom
u zemljama zapadne evrope
jedna tuberkulozna krtica
kontroliše prepune vozove
sunce nad skandinavijom
ravnopravnost naroda
ali ja već prepoznajem
te cvetove brže od telegrama
tačnu evidenciju
zlatnih miševa u vašem rublju
švajcarce u delirijumu
posle prvog čina
zvezde repatice
četrdeset i sedam lekara
odviknutih od pušenja
samo to nije dovoljno
kako da nađem posao
na mesečevim benzinskim stanicama
trenutno zaokupljen
lovom na veštice
u plavozelenoj sobi hotela belvi
zagonetke ostaju nerešene
novi ciganski car
na jugu slaba kiša
konferencija na vrhu blokirana
smiri se srce
radarima okruženo
baci svoje oružje
okončaćemo put

PONOVO UZJAHUJEM ROSINANTA

sedam sam dana
i sedam noći oplakivao
komandanta čea
u dva najkišovitija grada
severne francuske
na okrvavljenoj zemlji
u zapenjenom vazduhu
paukovu planinu
dočekivao vešalima
ali ne recite mi
da sam u dvadesetom veku
godina sedamdeset i druga
dan pedeseti
neka to kaže jabuka
i neka kaže crv
golicavih stopala
čarobno ogledalo
okovani prometej
na mesecu
ja ustajem iz mrtvih
sa mnogo stvari
koje ne treba zaboraviti
kupujem gromobran
sladoled s jagodama
jednu četvrtinu čovečanstva
planeta spava
u lepljivom prostoru
moje odsečene ruke
još uvek na oružju
ponovo krećem na put
ponovo uzjahujem rosinanta

 


ZELENI LOKVANJI AUSTRALIJE

kupiću na obali mora
žutu kuću
drvenu stolicu
dolinu velikih kraljeva
pre napoleona i moskve
zelene lokvanje
australije
naftovod
železničku prugu
na antarktiku
nešto o čemu sam uvek sanjao
okeane
morževe
helikoptere
pisci moje biografije
preskočite male boginje
srebrnu kašiku
atlantskog ugovora
čakšire pocepane
na turu
ja motrim sa svog praga
na veliku galaksiju andromede
moja plava košulja
kao bezazleno dete
navija budilnike
potpisuje sporazum
o razoružanju
hitre noge poezije
najavljuju vulkane
sedamnaest kišnih godina
vavilonu
mrtvi pristižu
u zlatnim kovčezima ustani
digni svoju ruku
ne zaboravi me

A TA ŠEVA ŠTO ULEĆE

iako zima nije pokazala
svoje prave zube
nikada neću postati jedriličar
ne podnosim religiju
ni grupne seksualne odnose
hranim se povrćem
i ženskim noćnim košuljama
oprostite gospođo
čovek bi se našao u iskušenju
pariz ili peking svejedno
prepelice puževi kuvane sove
samo kad preuzmem kormilo
nad ovim kantama za đubre
oprezno kroz arkadiju
i stavim zelenu boraniju
u uši vetrovitog nebodera
pre prerije gde vaša lepota truli
perorezom ću prerezati
žućkastu tortu leševa
a ta ševa što uleće
u klopku cvrkućući
znate li da u zanzibaru
pravi gnezda
iznad svezanog reza zvezda

 

 

 

 

OSAM VEKOVA KASNIJE

svet je prepun
zelenih stenica
vlasnika televizora
ce vitamina
kradljivaca leševa
onih koji pogrešno parkiraju
u dobračinoj ulici
svakog petka popodne
dok vam predstavljam
pet kandidata
za mister univerzuma
mediteranski vazduh
pogodan za useve
penušavu zubnu pastu
moja huda sreća
smešna devojka
s crnim biserima
krstari teksasom
možda za hiljadu dolara mesečno
osuđuje američku intervenciju
otvara školjke
traži unuke džingis kana
vašu definiciju demokratije
a ja postojim
ovakav kakav jesam
uz pola litre piva
i tri pržena jajeta
na prostranoj terasi
hiltonovog hotela
osam vekova kasnije
sa elektronskim jezikom
u čardaku
ni na nebu ni na zemlji


Iz kritika

''Prastaro pitanje pesničke veštine ili umetnosti: biće ili jezik, kod Todorovića je svedeno na pitanje: biće ili oko, ali u dubokoj egzistencijalnoj prostranosti jednog i drugog, ili tačnije jednog, drugog i trećeg. Govor koji se kompenzira slikom ili slika koja preuzima ulogu odašiljača govora, imaju, dakle likovni rukopis i pisanu likovnost. Todorović je otišao dalje od nadrealista: on je jezik izvrnuo na glavu, a slike uvrnuo u signale. Nešto obično postaje nešto posebno, a recept za zapaljenje jetre (naslov jednog ciklusa) vizuelno se doživljava kao recept za – poeziju.''

(Milosav Mirković, ''Zelena nepogoda'', Ilustrovana politika, 10. 5. 1988).

''Vrlo zanimljive, premda za Todorovića neuobičajeno tradicionalne, čine se pesme iz ciklusa Ponovo uzjahujem Rosinanta. Ove pesme su po svemu u punoj bliskosti sa 'aleatornom ili stohastičkom poezijom', s tim što je humorni efekat nešto prigušeniji nego u pesmama iz Kyberna, a prepoznaju se i izvesne, naizgled tanke, niti refleksije oko kojih se tematski oblikuje svet poetskog subjekta. Na planu jezičkih struktura evidentan je, pak, oslonac na empirijski diskurs, posebno na jezik masovnih medija (možemo, na primer, lako prepoznati neke karakteristične naslove iz štampe), uz načela kombinovanja koja proizvode neobične sintagme i rečeničke veze, uz obavezna 'iskliznuća' smisla.

Kao modelotvorna osnova ovih pesama poslužila su odeđena nadrealistička i dadaistička iskustva, i to više ona prva, s obzirom da je nekakva, makar i tek slućena kontura značenja i smisla celine teksta, ipak, prisutna. Pesme su, naime, sačinjene nizanjem asocijacija, koje niukom slučaju ne deluju sasvim neusaglasivo ni protivurečno. Čak bi se moglo reći da pesnikova briga oko toga šta će iz jezičkih operacija proisteći, na izvestan način otvara još jednu mogućnost pomirenja sa dominatnom pesničkom tradicijom, ponajviše sa onom oličenom u neonadrealističkoj i neosimbolističkoj poetici.''

(Ivan Negrišorac, ''Legitimacija za beskućnike'', 1996).

''Ciklus Ponovo uzjahujem Rosinanta (publikovan u Telezuru za trakanje, 1977) predstavlja takođe jedan od samih vrhunaca Todorovićevog stohastičkog stvaranja. Za izrazito ironičnog bojenja stohastičkog iskaza u pesmama iz knjige Svinja je odličan plivač, u ovom ciklusu iskas dobija lirizovano patetično označenje. U naslovnoj pesmi Ponovo uzjahujem Rosinanta jedan civilizacijski beleg, kao što je Če Gevarina smrt, povezuje se sa semantikom Servantesovog junaka i tako, zahvaljujući metaliterarnoj vezi, smešta u mitski Panteon. Promena vokabulara, njegova lirizacija i drugačiji semantički kod vide se i u drugim delovima ovog ciklusa, na primer u pesmi Posmatram vas krmanoši i kapetani. (…).

Očigledno je da je Todorović ostao kreativno privržen ovoj vrsti pesničkog stvaranja tokom svog dugotrajnog bavljenja signalizmom. To ukazuje na značaj ove poetske metode kao, u izvesnom smislu, magistralne u njegovom pesničkom projektu.''

(Milivoje Pavlović, ''Avangarda, neoavangarda i signalizam'', 2002).

Miroljub Todorović

Copyright © - Miroljub Todorović - Sva prava zadržana.
Zabranjena je reprodukcija u celini i u delovima bez dozvole.